piše Damir Barušić

Ja u odnose ulazim nerealno, ne vidjevši dobro osobe.
One vrlo brzo pokažu kakve su, ali im ja, s obzirom da doista vidim jedan dio njih koji je kompatibilan mojim težnjama, prepisujem i dijelove koje nemaju, a ja želim i nadam se da imaju.
Ta želja postoji jer se nadam da ću s tim zamišljenim vrijednostima i onima koje doista imaju , ostvariti ‘predivan odnos’.

Problem je u tome da osobe ne vidim doista kakve one jesu, sa svim ‘kompatibilnostima i nekompatibilnostima’, nego samo vidim kompatibilnosti, a nekompatibilnosti potiskujem i negdje u sebi ih po sistemu ‘ružičastih naočala’  pretvaram u samo ‘trenutna stanja osobe’.

S obzirom da sve osobe nastavljaju biti onakvima kakve doista jesu ( drugačiji niti ne možemo biti), a ja i dalje očekujem da budu onakvima kakvima želim da budu, javlja se konflikt.

Konflikt u konačnici skida ‘ružičaste naočale’ i onda doista vidimo tu osobu kakva trenutno ona je.

Tada dolazi do prekida odnosa  ili do transformacije odnosa.

Jedna od mojih novih afirmacija sigurno će biti: SADA UVIJEK VIDIM OSOBE ONAKVIMA KAKVE ONE JESU.

Ima tu još jedna bitnija stvar, a to je ODNOS SA SAMIM SOBOM.

U onome trenutku, kada doista počnemo slušati/vidjeti/doživljavati Sebe onakvima kakvima jesmo, tada ćemo i druge osobe u našim životima doživljavati onakvima kakve one jesu i tada ćemo radosno izabirati da li ćemo stupati u odnose sa njima i kakvi će oni biti ❤

p.s. ovo moje iskustvo ne mora biti i vaše….podijelio sam ovo  sa vama, kao i svaki drugi svoj tekst, nadajući se da će se neko pronaći u tome i da će mu to možda pomoći da svoj život učini mirnijim i radosnijim ❤

Damir Barušić

.